Vrganj – Kada i Gde se moze Pronaci i kako ga Prepoznati

Vrganj je najrasprostranjenijoj vrsti gljiva u našim šumama. Vrganj je prilično tražena gljiva i obično postiže visoku cenu na tržištu. Plodovi gljive vrganj su jestivi, ukusni, mesnati, mogu se kuvati, peći, kiseliti, a mogu se čak jesti i sirovi. Da ne bi bilo zabune – vrganj nije tartuf, ali je izuzetno kvalitetna gljiva.

Gde možete pronaći vrganj

Vrganj raste svuda - u bukovim, hrastovim i četinarskim šumama. Vrganje ćete naći u šumama, na rubovima šuma i često po livadama uz rubove šuma. Vrganje nakon berbe treba stavljati u korpe, a sa ubrane gljive treba obavezno nožem odstraniti zemlju s drške i ostale nečistoće. Najbolje je brati mladi i zdravi vrganj dok starije treba izbegavati, jer su obično mekani, iako - nisu nejestivi.

Kada možete pronaći vrganj

Vrganj se može pronaći od maja do novembra. Tokom godine se javljaju u više navrata i to u proleće, početkom leta, zatim u jeku ljeta te negde s jeseni.

Kako prepoznati vrganj

Vrganj treba pažljivo da se sakuplja jer od svih vrganja jestivo je samo 5 vrsta. Karakteristično za vrganj je da raste do visine otprilike 20 cm i da je dijametar njegovih klobuka 5-30 cm. Takođe ima belkasto-žućkaste cevčice ispod klobuka (s njega se mogu lako odvojiti). Sam klobuk je, zavisno od toga gde vrganj raste, od svetle (skoro bele) do tamne (smeđe, crne) boje ili sa raznim varijacijama smeđe ili crvene boje. Meso mu je belo i finog nepromjenjivog ukusa koji se ne gubi ni kada se gljiva raseče.

Od drugih sličnih, ali nejestivih ili čak otrovnih gljiva, razlikuje se po svojoj prepoznatljivoj debeloj stabljici koja je ispresecana gustim žilicama a kod starijih primeraka po već gore spomenutim, cevčicama ispod klobuka. Vrste vrganja koje na preseku menjaju boju ne treba brati, iako to ne znači da su otrovni.

Nadamo se da vam ova kratka uputstva mogu pomoći ako se odličite da sakupljate vrganj.